Prof. dr Momčilo Talijan - dekan Fakulteta za bezbjednost i zaštitu u Banjaluci
Obučenost kadrova i u našoj praksi postaje komparativna prednost, te permanentno učenje postaje imperativ - posebno u funkciji bezbednosti i zaštite. Upravo zahtev za stručnim, obrazovanim ljudima u ovoj oblasti bio je motiv za otvaranje prvog privatnog fakulteta za bezbednost i zaštitu kod nas. Reč je o Fakultetu za bezbjednost i zaštitu u Banjoj Luci.
Vrhunski značaj za razvoj i jačanje stabilne, mirne i demokratske Bosne i Hercegovine, to jest Republike Srpske, ima obrazovanje. Jer, kako kazuje akademik, prof.dr Rajko Kuzmanović “obrazovanje koje uključuje u svoj sadržaj nauku i kulturu (znanje, umijeće i navike), predstavlja neprevaziđenu snagu i odlučujući faktor razvoja i progresa ličnosti (pojedinaca) i društva“. Danas, osim o ovim osnovnim zahtvima u politici obrazovanja treba razmišljati i o naglom razvoju tehnologije i globalnog umrežavanja, o jednom novom obrazovnom sistemu koji zahteva i nove ljude.
Novo društvo biće društvo znanja. Znanje će biti njegov ključni resurs, a radnici znanja biće dominantna grupa u razvojnom procesu. Tri osnovne karakteristike znanja biće:
/1/ nekontrolisano širenje, jer znanje se prostire i putuje lakše od novca;
/2/ vertikalna pokretljivost, jer znanje je dostupno svima preko formalnog obrazovanja koje se relativno lako stiče i,
/3/ potencijal za neuspeh kao i za uspeh, jer znanje samo po sebi ne garantuje svakom uspeh.
Znati samo da bi se znalo je bezvredno – važno je kako se to znanje upotrebi. U novom društvu „cena“ obrazovanih i inteligentnih ljudi brzo raste.
Tehnički obrazovani i inovativni ljudi su postali neverovatno skupi. „Radnici znanja“ nisu “radna snaga”, oni su kapital. Zato je savremeni efektivni menadžer naučio da se ključ za postizanje veličine nalazi u traganju za ljudskim potencijalom i odvajanju određenog vremena za njihovo obrazovanje.
Navodi Pitera Drakera da će najvažnije društvene promene koje dovode do stvaranja novog društva biti i najveći problemi sa kojima će se suočavati menadžeri, te da će to biti najveće pretnje i najveći izazovi za svaku organizaciju, našli su svoje mesto i u naučnom pristupu naših stručnjaka. Tako, naš navedeni akademik, kaže da se ”upravo sada odvijaju važni svjetski procesi koji jednom dijelu svijeta daju velike moći, a drugi veoma zaostaju za tim“. „Te moći (snaga, sila)“, objašnjava Kuzmanović, „dolaze kao rezultat posjedovanja visokog stepena razvoja nauke, tehnike i tehnologije, ali i stvaranja novog svjetskog poretka koji je dobio izraz u globalizaciji i njenim elementima: centralizaciji i decentralizaciji, homogenizaciji i diferencijaciji i integraciji i dezintegraciji.
U tom tako usmjerenom svijetu i okruženju mogu opstati samo sposobni, naoružani znanjem i nadahnuti demokratijom i čovjekoljubljem. Male zemlje i narodi moraju udvostručiti napore u tom pravcu, jer velike i bogate zamlje imaju novac i silu kao dvije snage koje su nažalost praktično nadmoćnije nad znanjem. Nama malima ostaje ona intelektualna sila – obrazovanje, nauka, kultura, demokratija, humanizam, poštovanje ljudskih prava i druga, rekao bih, prosvjetiteljska sredstva. Istina, to zvuči preslabo i utopistički kao iz vremena prosvjetiteljstva. Ali, makar to bilo i djelimično tačno ovoga časa i u takvim uslovima i okruženju to je najbolji put za opstanak i vlastitu afirmaciju, što omogućava postepeno ulaženje u razvijeni svijet i svijet moderne Evrope.''
Ako se znanju pridoda aktuelna potreba da se kriminal i druge pojave ugrožavanja bezbednosti i zaštite najzad stave pod kontrolu, onda je očigledno koliki je značaj (i odgovornost) onih institucija u kojima se znanje produkuje i stiče, u prvom redu visokoškolskih ustanova za obrazovanje kadrova koji će obavljati najsloženije (i menadžerske) bezbednosno-zaštitne poslove.
Upravo zato se, u ovo vreme prepoznavanja snage znanja, i u Bosni i Hercegovini osnivaju i visokoškolske ustanove za bezbednost i zaštitu. Naime, na prostorima Bosne i Hercegovine sve do raspada SFR Jugoslavije nije postojao nikakav oblik visokoškolskog obrazovanja za bezbednost i zaštitu. Relativno mali broj kadrova ovog obrazovnog profila školovao se u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Raspadom Jugoslavije, Bosna i Hercegovina ostala je bez realnih mogućnosti za školovanje ovih kadrova van svoje teritorije, te se pristupa formiranju sopstvenih institucija. U Federaciji Bosne i Hercegovine, u Sarajevu, 1993. godine osniva se Fakultet kriminalističkih nauka, a u Republici Srpskoj, u Banjoj Luci, 1995. Godine, Viša škola unutrašnjih poslova koja je, 2002.godine, prerasla u Visoku školu unutrašnjih poslova. Krajem 2005.godine (prvog decembra) osnovan je prvi privatni fakultet za bezbednost i zaštitu u Bosni i Hercegovini – Fakultet za bezbjednost i zaštitu u Banjoj Luci.
Osmišljavanje i uspostavljanje funcionisanja neke institucije se često, i to ne samo u laičkim krugovima, smatra lakim – jednostavnim poslom, a pogotovo danas, kada se misli da svi treba da budu vlasnici neke firme.U stilu - samo da je malo više para, pa makar i putem kredita, čija je otplata neizvesna. Neutemljenost ovakvih shvatanja najbolje ilustruje na hiljade nedavno osnovanih, a već propalih, nepreregistrovanih – mrtvih i umrtvljenih firmi na ovim balkanskim prostorima. Potvrđuje se dakle činjenica da je formiranje organizcionih sistema složen, težak, skup i neizvestan posao. Pogotovo se ovo može reći za oblikovanje i uspostaljanje jedne obrazovno-naučne ustanove, naročito u privatnom vlasništvu, u aktuelnom društvenom ambijentu. Osim potrebe da se tog posla poduhvate ljudi preduzetničkih odlika, što će reći oni koji imaju viziju i spremni su da uđu u rizik, potrebno je da se to ostvari, kako to Isak Adižes preporučuje, u timskom procesu.
Nakon ovih nekoliko neophodno potrebnih napomena, nije potrebno studiozno prikazati sadržaj i način učinjenog na osmišljavanju i uspostavljanju delatnosti Fakulteta već je svrsishodnije izložiti postignuća, koja u sedmoj godini njegovog postojanja ukazuju na izvrsnost.
Fakultet za bezbjednost i zaštitu je obrazovno-naučna i stručna ustanova, u sastavu Univerziteta Sinergija iz Bijeljine, na kojoj se izučavaju discipline iz sledećih naučnih i stručnih oblasti:
-teorija i praksa bezbednosti, zaštita lica imovine i poslovanja,
-bezbednosne i zaštitne tehnike i metode,
- bezbednosni menadžment,
-informaciona tehnologija i zaštita informacija i informacionih sistema.
Na Fakultetu se ostvaruju Plan i program za sticanje visokog obrazovanja prvog ciklusa, odnosno trogodišnjeg i četvorogodišnjeg studija i stiče stručni naziv“diplomirani pravnik za bezbjednost i kriminalistiku“. Od prošle školske godine započete su i master studija.
U saradnji sa matičnim Univerzitetom Sinergija, Fakultet ostvaruje plan i program magistarskih i doktorskih studija po predhodnim pravnim osnovama.
Na Fakultetu se osmišljava i počinje da realizuje naučni rad, pokrenuta je i izdavačka delatnost, a rade se i drugi poslovi određeni zakonom. U ostvarivanju svojih delatnosti Fakultet je počeo da sarađuje sa drugim visokoškolskim i naučnim institucijama, preduzećima i drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu.
Delatnost Fakulteta obavlja se u okviru jedinstvenog procesa rada u kome nastavnici i saradnici istovremeno obavljaju obrazovni, stručni i naučni rad.Nastavu na Fakultetu za sada realizuju dvadesetčetiri (24) nastavnika i saradnika od kojih dvadesettri (23) sa naučnim zvanjem i to osamnaest doktora nauka i pet magistara. Od osamnaest doktora nauka, šest je u nastavnom zvanju redovnog – univerzitetskog profesora, a jedan u nastavnom zvanju vanrednog profesora i jedanaeset u nastavnom zvanju docenta.
Na Fakultetu je odškolovano: preko 600 pravnika i diplomiranih pravnika za bezbednost i kriminalistiku. Fakultet je proizveo 12 magistara nauka i 5 doktora nauka, koji skoro svi već ostvaruju svoju obrazovno-naučnu misiju na našoj i drugim visokoškolskim ustanovama.
Fakultet raspolaže objektom u svom vlasništvu, sa 500 sedećih mesta za studente.
Nastavni prostori su opremljeni savremenom didaktičkom opremom, što uključuje multimedijalne projektore i računare.
Na Fakultetu su uspostavljene i uspešno funkcionišu skoro sve institucije: dekan, prodekani za nastavu i naučno-istraživački rad, Nastavno – naučno veće i Savet studenata Fakulteta; tri katedre: Katedra bezbednosnih nauka, Katedra pravnih nauka i Katedra Kriminalističkih nauka.
Fakultet ima malu i efikasnu studentsku službu, a oformljena je i ostvaruje svoju delatnost i Biblioteka (sa skriptarnicom), kao i Kabinet informatike. Ostali logistički poslovi obavljaju se po principu autsorsinga. Fakultet svoju delatnost, osim na Zakonu o visokom obrazovanju , zasniva i na drugim, kako međunarodnim tako i domaćim dokumentima – pre svega Bolonjskoj deklaraciji i drugim komplementarnim dokumentima o visokom školstvu.
Studije bezbjednosti i zaštite su osnovne akademske studije – studije prvog i drugog ciklusa koje imaju tri obrazovna profila: Privatna bezbjednost, Civilna zaštita, Bezbjednost i kriminalistika.
Cilj studijskog programa bezbjednosti i zaštite je da studenti usvoje teoretska i praktična znanja iz šire bezbednosne i zaštitne oblasti, baziranih na pravnim, sociološkim, ekonomskim, tehničko-tehnološkim naukama i praktičnim bezbednosnim i zaštitnim metodama, tehnologijama i procedurama.
Zadaci studijskog programa bezbednosti i zaštite su:
/1/ da studenti usvoje stavove i ponašanja visokostručnog menadžera i diplomiranog pravnika za bezbednost i kriminalistiku,
/2/ da studenti usvoje praktično primenjena i teoretska znanja visoko stručnog menadžera i diplomiranog pravnika za bezbednost i kriminalistiku,
/3/ da se studenti osposobe za samostalan rad i organizaciju bezbednosne i zaštitne delatnosti,
/4/ da se studenti osposobe za edukaciju drugih u pojedinim oblastima bezbednosti i zaštite.
Studijski program je usklađen sa nastavnim sadržajima identičnih ili sličnih fakulteta i koledža iz inostranstva. Nastavni sadržaji, teorijski i praktično, usklađeni su sa zahtevima za polaganje državnog ispita i dobijanje licence za rad diplomiranog pravnika/menadžera u oblasti bezbednosti i zaštite.
Nastavni plan studija bezbjednosti i zaštite, pored stručno specijalističkih nastavnih predmeta (zavisno od oblika tri obrazovna profila: Bezbjednost i kriminalistika, Privatna bezbjednost i Civilna zaštita), čini korpus nastavno-naučnih disciplina koje se izučavaju na ovom Fakultetu i to: opšteobrazovni predmeti, zatim pravni predmeti, predmeti koji su jezgro nauke i veštine menadžmenta, kao i opšte stručni bezbednosno – zaštitni predmeti.
U sagledavanju potreba za opšte obrazovnim predmetima i oblikovanju njihovih sadržaja pošlo se od potrebe da visokostručan operativni i menadžerski kadar na poslovima bezbednosti i zaštite treba da bude, s jedne strane na nivou profesionalca – specijaliste, a s druge strane da poseduje široke vidike koji im omogućuju da razumeju društvene potrebe i ciljeve aktuelnih državnih i nacionalnih interesa, te da sa tih stanovišta sagledavaju svoju ulogu u ostvarivanju bezbednosti i zaštite.
Ovo ukazuje na poterbu da radnici znanja za bezbednost i zaštitu tokom školovanja steknu i potrebna znanja o društvu (njegovoj strukturi i zakonitosti razvoja) što im i daju opšte obrazovne nastavno - naučne discipline koje se izučavaju na Fakultetu.
Od pravnih predmeta budući radnici znanja za poslove bezbednosti i zaštite dobijaju više ili manje uopštena osnovna znanja o društveno – političkom i pravnom sistemu entiteta i države. Izučavanjem ovih predmeta, posebno grupe krivično pravnih, kao i upravno pravnih i prekršajno pravnih, studenti se upoznaju s instrumentima za suzbijanje i zaštitu društva od kriminaliteta i drugih pojava ugrožavanja bezbednosti i zaštite, kao i s mestom i ulogom subjekata bezbednosti i zaštite i njihovom osposobljavanju za zaštitu od društvenih delikata.
Grupa koju čine predmeti menadžmenta omogućava da studenti shvate genezu i generičku suštinu menadžmenta, zatim pojam (suštinu) i predmet (sadržinu) menadžmenta kao i njegove osnovne principe. Na ovo se nadograđuju znanja iz pojedinih grana menadžmenta, a pre svega ona koje uče upravljanju promenama, upravljanju ljudskim resursima, zatim organizacionoj kulturi i organizacionom ponašanju, posebno pripadnika službi i agencija bezbednosti, kao i o veštini - zanatu bezbednosnog menadžmenta.
Izučavanjem opšte stručnih, bezbednosno-zaštitnih predmeta, studenti Fakulteta stiču osnovne pojmove o bezbednosti (i zaštiti) kao teoriji, stanju, funkciji, organizaciji i sistemu; procesima, pojavama i akterima ugrožavanja bezbednosti i zaštite. Posebno se sa teorijskog i praktičnog aspekta izučavaju funkcije i funkcionisanje pojedinih subjekata bezbednosti i zaštite iz sva tri društvena sektora: vlasti, poslovanja i civilnog društva tj. “trećeg sektora”.
Težište u nastavnom planu i programu magistarskih studija je na onim nastavnim predmetima koji su u funkciji osmišljavanja, ostvarivanja i razvoja bezbednosti i zaštite i menadžmenta bezbednosnih subjekata. Studije se organizuju kao dvogodišnje poslediplomske studije.
Nastavni plan ovih studija obezbeđuje: obrazovanje i osposobljavanje studenata za samostalan i timski kreativan naučni i stručni rad; usmerenost na profesionalizam i standarde evropskog univerzitetskog školstva; otvorenost prema drugim univerzitetima; kvalitetnu, stručno-naučnu nastavu uz učešće najeminentnijih domaćih i inostranih eksperata; racionalizaciju vremena, programa i metoda nastave i mogućnost kvalitetne međunarodne saradnje u razmeni studenata i profesora.Na ovim studijama izučavaju se sadržaji iz sledećih nastavnih predmeta: /1/ metodologija istraživanja bezbednosnih pojava, /2/ teorija sistema bezbednosti, /3/ bezbednosni menadžment, /4/ privredni kriminalitet i korupcija /5/ organizovani kriminalitet.
Tokom magistarskih studija studenti su dužni da ispune i sledeće predispitne obaveze: da urade dva seminarska rada iz predmeta po sopstvenom izboru i to /a/ seminarski rad iz predmeta „privredni kriminalitet i korupcija“ ili „organizovani kriminalitet“, /b/ seminarski rad iz predmeta „bezbednosni menadžment“ ili „teorija sistema bezbednosti“. Pored toga izrada preliminarnog projekta istraživanja predstavlja predispitnu obavezu ovih studenata iz nastavnog predmeta metodologija istraživanja bezbednosnih pojava. Projekat magistarskog rada čiju temu student sam bira iz sadržaja koji su u funkciji bezbednosti i zaštite, radi se pod vođstvom mentora.
U nastojanju da omogući i pomogne studentima da što kvalitetnije i efikasnije savladaju nastavni plan i program Fakulteta, kao i radi prepoznavanja, negovanja i razvijanja njihovih ukupnih humanističkih i profesionalnih vrednosti i orijentacija, te radi ispunjavanja života i rada tokom studija kulturno-zabavnim, sportsko-rekreativnim i drugim sadržajima, značajnim za razvoj i obogaćivanje njihovih psiho-fizičkih sklonosti i sposobnosti, rukovodstvo Fakulteta je, uz angažovanje nastavnika i saradnika, počelo da uspostavlja dve, nastavnom procesu komplementarne delatnosti: /1/ mentorski rad sa studentima i /2/vannastavne aktivnosti studenata.
Osmišljavanjem Fakulteta i njegovog nastavnog plana i programa, te načina realizacije, počinje (inkubira se) naučno-istraživački rad. Ovaj proces nastavlja se zasnivanjem i konstituisanjem posebnih – specijalističko stručnih nastavno naučnih disciplina što zahteva stvaralačku implementaciju opštih nauka na oblast bezbednosti i zaštite i osmišljavanje sadržaja koji će u obavljanju ovih poslova uopštavati iskustava iz naše i komparativne prakse. Pojedini nastavnici Fakulteta, kao rezultat na projektima za izradu svoje doktorske disertacije izdaju monografske publikacije, dok drugi, kao rezultat svog dugogodišnjeg naučnog rada na renomiranim obrazovno-naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu na kojima su radili do angažovanja na Fakultetu, izdaju nove ili izmenjene i dopunjene udžbenike za potrebe Fakulteta. Ove knjige prezentovane su na banjalučkom Sajmu knjige
Ukupno 36 objavljenih naslova ne čine set literature samo za naše studente već se koriste skoro na svim visokoškolskim ustanovama za obrazovanje kadrova za poslovnu bezbednost i policiju u zemaljama iz okruženja. Naše knjige i zbornici, u kojima su objavljeni radovi sa naučnih skupova, postaju nezaobilazne referentne jedinice.
Izvornu vrednost predstavljaju skupovi naših studenata, na kojima oni, sa svojim kolegama sa Fakulteta za pravne i poslovne studije iz Novog Sada i Niša, sa Fakulteta za bezbednost iz Beograda, pokazuju zavidne domete istraživanja aktuelnih problema bezbednosti. Takođe, njihovi seminarski, završni, diplomski i drugi radovi odraz su serioznog i metodološki zasnovanog promišljanja bezbednosne stvarnosti, a za nas nastavnike provereno merilo za evaluaciju učinaka u oblikovanju stručnjaka i izgradnji naučnog podmlatka.
Sve ovo, uz respektabilne rezultate primenjenih istraživanja korporativne bezbednosti; te započeti poduhvat komercijalizacije znanja putem projektovanja sistema zaštite imovine i poslovanja korporacija i drugih pravnih subjekata, govori da je naš fakultet u stvarnosti sa svojstvima obrazovno - naučno i društveno odgovorne ustanove – ono što je u osnovi svoje misije postavio.
Obavijest za javnost
